Sunday, January 14, 2018

RECENZIJA: Biljana Alavanja - "Marioneta"

Volim da kažem da je januar moj mesec. Početkom meseca mi je rođendan i knjige pljušte sa svih strana. Obožavam da se iznenadim dobijem naslovima. Jedan od poklona bila je i knjiga "Marioneta" Biljane Alavanje. Nakon pročitanog sinopsisa na pozadini knjige, pomislih da ovo nije knjiga koju bi kupio za sebe, ali pošto je knjiga bila sa manjim brojem stranica odlučio sam da joj pružim šansu. Susreo sam se sa istinitom priču o ženi koja prolazi kroz sve moguće vrste nasilja, a koja je napisana na sjajan način. Ovo je još jedan dokaz da sinopsis na knjizi i te kako treba da bude primamljiv.

Izdavač: Samo korak, 2017.

Dina je izložena svim oblicima porodičnog nasilja, koje se ne zaustavlja time što joj je dete oteto iz naručja već traje godinama kroz lažno ubeđivanje njenog deteta da je napušteno i zanemareno. U svom novom majčinstvu nailazi onaj podsticaj koji joj daje snagu da opstane uprkos svim jadima i golgoti. Majčinstvo je inspiriše i da sačuva dušu. Da sama postane ta duša. Da se žiška ljubavi raznese svim domovima koje su zanosvali njeni potomci. Dina ne proklinje one koji su se ogrešili o nju. Ne priziva osvetu. Ona svojom ljubavlju uspeva da menja ljude i da ih okuplja i zabližava. Svetli zraci njene duše su oni tanki konopčići koji bezvoljne opuštene lutke pokreće u razigrano koliko porodične ljubavi. 

UTISCI:
Ne pamtim kada sam pročitao knjigu u kojoj je glavni ženski lik ovoliko patio i prolazio kroz težak život. Posebno me pogodilo to što je priča rađena po istinitim događajima. Nekada je život jači od bilo koje fikcije. 

Dina je mlada i vredna devojka koja obožava svoje roditelje, braću i sestre i čiji se život zbog pogrešnih odluka njenog oca potpuno uništio. Krenuvši od trenutka kada je otac "pozajmio" stricu i stini jer oni nisu imali svoje dece, pa kada su čudom dobili dete on ju je ponovo vratio u porodicu. Porodično nasilje, čist primer kako ljubav pogrešnim koracima može da ode u potpuno drugom smeru. 

U ovom romanu vreduju se porodične vrednosti, ali nikako ravnopravnost polova, ako snajka ne rodi muško dete, odmah je rodila buduću kurvu. 

Ovde je i prisutno različitost staleža, jasno se vidi gde pripadaju imućni a gde pripadaju oni koji radeći moraju da zasluže parče hleba. I šta je čije pravo.  

Najužasniji čin u ovom romanu, pored svega što je Dina prošla, je silovanje. Neću da otkrivam ko je počinio taj gnusni čin, ako budete čitali biće vam jasno zbog čega. 

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:
Stil pisanja je pitak i brz. Jedino što mi se nije svidelo u ovom romanu je brzo "letenje" sa teme na temu, u celoj priči provukle su se neke informacije za koje smatram da bi trebalo da im se posveti barem još koji red, ali izgleda da autorka nije takvog mišljenja.

KORICE:
Kada sam pročitao sinopsis knjige, nije mi se baš uklapale korice sa samom pričom, ali kada završiti sa čitanjem romana onda svaki delić dođe na svoje mesto. Lutka sa korica nosi posebnu priču u ovom delu. Korice su svedene, lepe, upravo kako i treba da budu za ovakvu vrstu priča. 

OMILJENI DEO:
"Tokom čitavog života tudila se da bude dobra ćerka, dobra sestra, dobra snaha, žena, baka... a da li sebi bila dobra? U igri ravnopravnosti zaista se ne za ko povlači konce, a ko je marioneta..."

OPŠTI UTISAK:
Kada sam pročitao ovaj roman trebalo mi je dosta vremena da se saberem. Jako potresna priča koju je Biljana savršeno pretočila u svoj prvenac. Sve u životu dolazi na svoje mesto, ili što bi se reklo u narodu "Ničija nije do zore gorela". 

OCENA: 5 / 5

No comments:

Post a Comment