Sunday, January 14, 2018

RECENZIJA: Biljana Alavanja - "Marioneta"

Volim da kažem da je januar moj mesec. Početkom meseca mi je rođendan i knjige pljušte sa svih strana. Obožavam da se iznenadim dobijem naslovima. Jedan od poklona bila je i knjiga "Marioneta" Biljane Alavanje. Nakon pročitanog sinopsisa na pozadini knjige, pomislih da ovo nije knjiga koju bi kupio za sebe, ali pošto je knjiga bila sa manjim brojem stranica odlučio sam da joj pružim šansu. Susreo sam se sa istinitom priču o ženi koja prolazi kroz sve moguće vrste nasilja, a koja je napisana na sjajan način. Ovo je još jedan dokaz da sinopsis na knjizi i te kako treba da bude primamljiv.

Izdavač: Samo korak, 2017.

Dina je izložena svim oblicima porodičnog nasilja, koje se ne zaustavlja time što joj je dete oteto iz naručja već traje godinama kroz lažno ubeđivanje njenog deteta da je napušteno i zanemareno. U svom novom majčinstvu nailazi onaj podsticaj koji joj daje snagu da opstane uprkos svim jadima i golgoti. Majčinstvo je inspiriše i da sačuva dušu. Da sama postane ta duša. Da se žiška ljubavi raznese svim domovima koje su zanosvali njeni potomci. Dina ne proklinje one koji su se ogrešili o nju. Ne priziva osvetu. Ona svojom ljubavlju uspeva da menja ljude i da ih okuplja i zabližava. Svetli zraci njene duše su oni tanki konopčići koji bezvoljne opuštene lutke pokreće u razigrano koliko porodične ljubavi. 

UTISCI:
Ne pamtim kada sam pročitao knjigu u kojoj je glavni ženski lik ovoliko patio i prolazio kroz težak život. Posebno me pogodilo to što je priča rađena po istinitim događajima. Nekada je život jači od bilo koje fikcije. 

Dina je mlada i vredna devojka koja obožava svoje roditelje, braću i sestre i čiji se život zbog pogrešnih odluka njenog oca potpuno uništio. Krenuvši od trenutka kada je otac "pozajmio" stricu i stini jer oni nisu imali svoje dece, pa kada su čudom dobili dete on ju je ponovo vratio u porodicu. Porodično nasilje, čist primer kako ljubav pogrešnim koracima može da ode u potpuno drugom smeru. 

U ovom romanu vreduju se porodične vrednosti, ali nikako ravnopravnost polova, ako snajka ne rodi muško dete, odmah je rodila buduću kurvu. 

Ovde je i prisutno različitost staleža, jasno se vidi gde pripadaju imućni a gde pripadaju oni koji radeći moraju da zasluže parče hleba. I šta je čije pravo.  

Najužasniji čin u ovom romanu, pored svega što je Dina prošla, je silovanje. Neću da otkrivam ko je počinio taj gnusni čin, ako budete čitali biće vam jasno zbog čega. 

ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:
Stil pisanja je pitak i brz. Jedino što mi se nije svidelo u ovom romanu je brzo "letenje" sa teme na temu, u celoj priči provukle su se neke informacije za koje smatram da bi trebalo da im se posveti barem još koji red, ali izgleda da autorka nije takvog mišljenja.

KORICE:
Kada sam pročitao sinopsis knjige, nije mi se baš uklapale korice sa samom pričom, ali kada završiti sa čitanjem romana onda svaki delić dođe na svoje mesto. Lutka sa korica nosi posebnu priču u ovom delu. Korice su svedene, lepe, upravo kako i treba da budu za ovakvu vrstu priča. 

OMILJENI DEO:
"Tokom čitavog života tudila se da bude dobra ćerka, dobra sestra, dobra snaha, žena, baka... a da li sebi bila dobra? U igri ravnopravnosti zaista se ne za ko povlači konce, a ko je marioneta..."

OPŠTI UTISAK:
Kada sam pročitao ovaj roman trebalo mi je dosta vremena da se saberem. Jako potresna priča koju je Biljana savršeno pretočila u svoj prvenac. Sve u životu dolazi na svoje mesto, ili što bi se reklo u narodu "Ničija nije do zore gorela". 

OCENA: 5 / 5

Wednesday, December 6, 2017

RECENZIJA: Lele Pons - "Preživeti srednju školu"

Kada sam prvi put čuo za vajn, skontao sam ludu plavušu koja se po svom ponašanju izdvajala od ostalih. Nakon malo istraživanja saznao sam da je to Lele Pons iz Venecuele. Recimo da je tada krenulo svakodnevno praćenje njenih vajnova. Bilo mi je veoma drago kada je objavila na instagramu da izdaje i knjigu, međutim znao sam da su šanse praktično ravne nuli da nekada pročitam tu knjigu. Ali, nikada ne reci nikad, sasvim slučajno pred Sajam na Vulkanu shvatim da su preveli njenu knjigu. To je jednostavno bio znak da je moram kupiti, a pogotovo jer je ko-autor knjige Melisa de la Kruz, zbog koje svako malo kukam što niko ne prevodi njene romane!

Izdavač: YA Vulkan, 2017.

Lele je potpuno neprilagođena u novoj srednjoj školi, sve dok preko noći ne postane senzacija na Vajnu. Ova budalasta i beskrajno duhovita devojka, koja izgleda kao barbika, moraće da se suoči sa sasvim novim izazovima – neprestana drama, nemilosrdne klike, neočekivana internet slava – a da pritom ne razočara roditelje i zadrži dobre ocene.


UTISCI
Početak knjige je blago rečeno užasan, jer na nekin čudan način previše hvali sebe što mi nikako ne ide uz nju, tj. to je utisak koji sam stekao o njoj tokom ovih nekoliko godina koliko je pratim. Ali kada je priča započela svoj tempo sve je otišlo u drugom smeru - pozitivnom naravno. 

Mora se napomenutu da je knjiga inspirisana Leleinim životom i njenim vajnovima, ali da je priča izmišljena, da ovo nisu memoari, već kako to dve autorke nazivaju "fiktivnim memoari". 

Shvatio sam da sam njen pravi fan onog trenutka kada sam završio čitanje knjige i shvatio da svaki vajn koji je opisala kako je nastao, ja taj vajn odlično znam. Bravo za mene! Bravo za Lele!

Ono što mi je posebno drago, šta ću emotivan sam, jeste što je u priču ubačen i ljubavni deo. Ono što je još bolje jeste što je ta ljubavna priča veoma realno predstavljena i sa još realnijim krajem. Čisto da se vidi da nigde ne cvetaju ruže i da sve nije roza boje. 


ONO ŠTO MI SE NIJE SVIDELO:
Knjiga nosi naziv "Preživeti srednju školu" i govori o devojci koju svi odbacuju jer je pomalo "čudna". Ta cela priča pada u stranu kada Lele postane popularna na vajnu. Ali ono što je loše u svemu tome jeste da sam mislio da će dati neki savet kako preći preko toga da e drugi odbacuju jer si dragčiji, ali izgleda da je jedini način popularnost. Ali šta je sa onim koji nemaju način da postanu popularni ili to jednostavno ne žele. Možda je knjiga i tu temu trebala da pokrije, a možda ja imam previše očekivanja za knjigu koja je verovatno za cilj imala da se proda u što većem tiražu. 

KORICE:
Definitivno korice originala. Verzija za naše tržište nije nimalo privlačna, niti u stilu Lele Pons. Ali šta je tu je. Lepo kažu bolje išta nego ništa. 

OPŠTI UTISAK:
Zadovoljan sam. Imao sam malo veća očekivanja (ni sam ne znam zbog čega) ali svakako pročitani deo me je osvojio. Kao što sam napomenuo ima delova koji mi se nisu svideli, ali koja to knjiga nema. Ko voli vajn, ko voli Lele, svakako neka pročita ovu knjigu.   

OCENA: 4 / 5

Wednesday, November 29, 2017

RECENZIJA: Rade Marković - "Zavet"

Da bi ispunio pravo na portalu "Čarobne knjige" da dobijem 5 knjiga za 500 dinara, morao sam da izaberem roman sa kojim ću popuniti taj uslov. Sasvim slučajno pažnju mi je privukao roman "Zavet", video sam da ima manje od 100 strana, a pritom košta 100 dinara, nisam mogao omašiti. Nisam pogrešio, nimalo. "Zavet" je jedna od lepši domaćih priča koje sam pročitao u poslednje vreme. A kada je knjiga stigla tek tada sam video da je po toj priči snimljen i istoimeni film, što je potpuno priča za sebe. Da, pogledao sam film, i za to se našlo mesta u recenziji.

Izdavačka kuća: Okean, 2007.
Zavetujući se svom dedi na samrti, petnaestogodišnje seljače Cane moraće da napusti usamljenu planinsku kuću i da prvi put siđe u grad da bi ispunio dedin zavet: da proda kravicu i od tih para kupi ikonu, da nađe sebi ženu i da odande donese sebi „nešto što mu srce ište“.

UTISCI:
Nisam se nadao nikakvim utiscima kada sam počeo da čitam knjigu, mislio sam da ću je pročitati eto čisto da je prebacim u zbirku pročitanih knjiga. Već nakon iščitanog prvog poglavlja, knjiga me je potpuno osvojila. 

Zgode i nezgode petnaestogodišnjog Caneta koji je po prvi put sišao sa planine u grad da bi ispunio dedin zavet u potpunosti ispunjuju srce. Posebno deo kada upoznaje Jasnu, devojku za koju odluči da mu mora postati žena da bi tako ispunio tri stavke koje mu je deda ostavio u zavet. 

Pored Caneta i Jasne, tu su deda Živojin i jedina komšinica Bosa koja je svojom odlukom došla na brdo i tu zauvek ostala. 

Kažu da čari prve ljubavi nikada se ne zaboravljaju. To ova knjiga i dokazuje. Junaci jednostavno sazrevaju pred našim očima. 

KORICE:
Jednostavne, životopisne, baš kao i sama priča. Zavičaj u punom jeku. 

FILMSKA ADAPTACIJA:
Kada sam pročitao knjigu odlučio sam da pogledam film koji je snimljen po motivima "Zaveta". Kada sam video da režiju i scenario potpisuje Emir Kusturica nisam baš nešto bio preterano oduševljen. Već na samom početku filma sam u glavi rekao sebi da ovo ne gledam kao adaptaciju knjige već kao posebnu novu priču. Da sam ovo gledao kao filmsku adaptaciju kako na knjizi i piše, film bi dobio čistu 0. Ovako kada se na film gleda kao na novu priču, ocena je klimava petica, jer Emir pored osnovne priče ubacio je neke motive koji se vežu za njega. Ne želim da mislim da je od onako dirljive priče napravljena komedija u punom smislu te reči, čak je i karaktere likova promenio što je OGROMNI minus.

OPŠTI UTISAK:
Dok sam čitao knjigu osećao sam se kao dok sam gledao film "Ptice koje ne polete" sa legendarnim Batom Živojinovićem, što se retko desi. Ovo je topla i setna priča o sazrevanju i ljubav, odanosti i prihvatanju sudbine onakvom kakva jeste. 

OCENA: 5 / 5